Гњетење је најстарији начин обликовања посуде, ради се само рукама, без грнчарског кола. Тако се правила црепуља, пржуља, вршник, грне и друго. Некада су само жене израђивале керамику без грнчарског кола и зато се у етнографској литератури користи израз женска керамика.

На ручном колу се ради тако што грнчар једном руком окреће коло а другом додаје глину и поступно гради посуду. Овако су се израђивали лонци, шерпе и зделе за припрему хране на огњишту.

На ножном колу се ради тако што грнчар ногама покреће доње коло, чиме се преко осовине окреће горње, радно коло, на којем обема рукама обликује посуду. Посуде израђене овом техником су витке, танких зидова, а израђивали су се лонци, зделе или посуде попут флаше, бокала, тестије, бардака, кондира и сл.

Украшавање се може изводити на влажној, осушеној и печеној глини. Влажна глина је мекана, погодна за декорисање утискивањем рупица, урезивањем линија, додавањем и обрадом глинених прстенова и сл.

Бојење керамике може се изводити различитим сировинама које се након печења фиксирају и задржавају потребну чврстину и отпорност током употребе. Највише су се користиле:

– енгоба – врста глине фине гранулације, пречишћена и растворена у води,

– глазура – танка, стакласта превлака, која се формира по површини предмета током печења на високим температурама.